Od ranog uzrasta sam se sretala sa drugarima u vrtiću i na rodjendanima koji su jedva dočekali situaciju da budu u centru pažnje i da izrecituju sve što znju, otpevaju ili odglume. Nisu imali strah od javnog nastupa. Uživali su u dobijenom aplauzu, iako sam primetila toliko grešaka koje ostali nisu videli ili prosto nije bilo važno. Znala sam i ja sve te pesmice, ali sam bila sebi najveći kritičar i nisam se osmelila da podelim to javno. Kasnije sam shvatila da nisam jedina. Israživanja pokazuju da četvoro od desetoro ljudi imaju slične strahove. Vremenom i praksom sam to menjala i malo po malo taj strah je nestajao. Prvi put je bilo tesko, svaki sledeći sve lakše.
Practice makes perfect.
Danas mi se sve više ljudi javlja sa sličnim problemom gde sve to moraju još da urade na engleskom. Nije li strah od javnog nastupa dovoljno stresan, sad jos i nesigurnost u izgovoru, gramatici, da li ce svoju ideju preneti u potpunosti, da li ce sklopiti željeni posao.
Pripremiti prezentaciju na engleskom i zatim prevazići strah od javnog nastupa nekada se čini preveilk zalogaj i mnogi odustaju. Nekad zbog potrebe posla ne možete da izbegnete i kreću problemi. Ubrzano disanje, lupanje srca, znojenje dlanova, suvoća usta, drhtaje glasa, zamuckivanje, nekontrolisani pokreti ruku, pa u nekim slučajevima i padanje u nesvest. Najveći govornici danas su imali ove probleme u početku svoje karijere. Nekada su kod nas to rešavale tetke, bake tako do što bi „bacile dete u vatru“ i nekada bi to bilo učinkovito, ali ne reaguju svi isto, mogu nastati trajne posledice.
Ne morate više da krijete problem, niti da ga negujete. Prezentacije na engleskom i strah od javnog nastupa se mogu vežbom prevazići.
To je ponekad jako teško, pa ako to ne možemo sami postići, postoje osobe koje nam mogu u tome pomoći
